Moje nežno srce, poznato vam je kako su se Piram i Tizba, koje su bili zatvorili na dva različita i udaljena mesta da ne bi mogli da se vide, snalazili da se ipak susretnu; kako je Leandro preplivavao jedan morski zaliv da bi video svoju damu, jer nije bilo drukčijeg načina da je sretne; kako je kaštelanka od Veržija izmislila sredstvo da se susretne sa svojim dragim; i kako je Lanselot prešao preko mosta od mačeva…
Gijom de Mašo.
U ovom odlomku iz pisma svojoj mladoj dragani Gijom de Mašo, 1362. godine, na dva značajna načina ističe našu Kaštelanku. Saznajemo da je roman o njoj bio čitan gotovo dva stoleća nakon što je napisan; i vidimo da je pesnik de Mašo stavlja u skupinu slavnih ljubavnika iz antike i modernih vremena!
Autor, očigledno vešt pesnik, imao je izgleda jakih razloga ne samo da ostane anoniman on, nego i četiri glavne ličnosti koje čine ” kružni kvadrat” njihovih anđeoskih i demonijskih od nosa. Ostavljajući ih bez imena, bezimeni autor još više ističe istinitost i uverljivost priče koja ne samo da se može dogoditi, nego se događa uvek i svuda. Prvi stihovi izlažu temu očuvanja ljubav ne tajne, završni daju tragično razrešenje koje se utapa u krvi kao na šekspirovskoj pozornici.
Sretne me prijatelj u prolazu i, misleći u moje ime, dobronamerno kaže: Za tebe je francuski sigurno najljepši jezik na svijetu. Ja mu odgovorim: Nije! A on iznenađeno: Pa koji onda? Tad ja: Starofrancuski! Nakon čega prijatelj nastavi put zbunjen. A to nama u D A N T E O N-u da ideju o dvojezičnom izdanju!
Kolja Mićević.
