Još dok je bio mlad i već zainteresovan za pozorište — koje je više posećivao u provinciji nego što je to činio kad je prešao u Pariz — moj otac je čuo izvođenje Gunoove opere s čuvenim Foreom. Nešto kasnije, u Londonu je video novog Fausta čije je izvođenje uz pomoć složene mašinerije, veoma moderne za to vreme, ostavilo na njega dubok utisak. Mislim da je od tada počela da ga opseda ta ličnost neobična u svojoj postojanosti, neverovatna, fantastična, večni princip, neljudski i nadljudski model jedne pretpostavke čoveka — ako smern da kažem! — da ga kuša taj Faust koga će on suprotstaviti prevaziđenom Đavolu, Đavolu pobeđenom, zbunje nom, i jedva sposobnom za pokoji otrcani trik.. .
. . . Nema sumnje da je pripremanje Govora u čast Getea — 1932 — učinilo mog oca još osetljivijeg i bližeg toj temi čiju će pustolovinu on nastaviti da sledi. Sam je primećivao, govoreći o Geteu, količinu istih fobija i manija koje je nosio u sebi iako »sa suštinskim razlikama — piše on — ali broj za jedničkih crta je značajan.« »Moja ruka jako sliči njegovoj.«
. . . Poslednja scena trebalo je da pokaže »svet srušen jednim udarom saznanja, kao što bi harmonična nota slomila staklo: pravednost jedne misli čini da se taj svet rasprsne.«
Moj otac nije stigao da pre smrti u julu 1945. godine dovede svoj komad do tog strašnog i možda predosećanog završetka .. . Jedino pronađeni listovi sa skicama omogućuju da se nazru njegove namere.
Agata RUAR-VALERI.
»Usikoro ću nestati, piše 1940. godine Valeri. . . Prolazan, osećam da će sve propasti sa mnom. Ne znam više ko sam.
Ali život u čistom stanju.
Ništa je uokolo. Sve je kao taj trenutak, sve je u tom trenutku, jeste taj trenutak.« — Ali kako preobličiti taj trenutak od ničega u trenutak najviše punoće? A kad bi to bio nekakav krajnji zagrljaj dvoje Ja koji bi, kao iz dodira dva kremena, morao najzad izbaciti iskru i svetlost u dnu nas samih nepoznatu?
Ned BASTE.
