Ja dobro osećam da filosofirajući dajem jednu strukturu, jednu formu i jedan tok donedavno slobodnoj supstanciji mog saznanja.. Ali opreznost naređuje da sačuvam slobodnim ono što s druge strane zarobljujem — hoću reći da se treba prisetiti da jedno takvo zarobljavanje nikad ne može biti konačno. Ne postoji ta istina koja ne bi bila manja od misli.
PAUL VALERY
Zahvaljujući Valeriju mogli smo dozvoliti sebi da ne budemo (odveć) inteligentni: on je to bio za nas, iako je bio očigledno odveć, apsolutno odveć, u od nosu na sebe samog. Imao je, bogu hvala, vrlinu koja čini prepoznatljivim duhove istinski nadmoćne: skromnost. Jednu skromnost uostalom bez ikakvog preterivanja, bez i najmanjeg sastojka skrušenosti (ništa sa onom iz Sartrovih Reći ili sa onom iz Kamijevog Pada). Jednu skromnost naspram koje manija veličine jednog Sen-Džon Persa, na primer, izgleda kao smešno izmotavanje.
Fransis PONŽ.
. . . Htela bih naglasiti da u potpunosti odobravam što se mene tiče, na prvi pogled iznenađujuće jukstapoziranje Filosofije i Erosa u istom tomu. U potpunosti imam poverenje u priredivačev sud što se tiče najbolje »kompozicije« svakog pojedinog toma Valerijevih SVESAKA. Odmerene količine intelektualnog i afektivnog, apstraktnog i konkretnog, dugog i kratkog, lakog i manje . . . lakog jesu najverovatnije najbolji način da se Valerijeva misao prilagodi po sebnim potrebama jugoslovenskih čitalaca i da nas tave da je vole.
Džudit ROBINSON.
