Kolja Mićević

,

Pol Valeri – Slovar

7,00 

Valéry, Paul, 1871-1945
ISBN 86-7455-428-8
Napomene Prevod dela: Alphabet

Prosveta, 1999.
73 str. ; 25 cm.

Categories: ,

VALERIJEV „SLOVAR` ili JEDAN PESNIKOV EKSTRA-TEKST
Na jednom neobičnom crtežu, ili bolje da kažem: na tkivu jednog neobičnog crteža koji je ostvario pomoću pisaće mašine i dvobojne, crno-crvene vrpce, Pol Valeri je sažeto ispričao priču o nastanku svoga „Slovara“ koji se – ukoliko ne računamo luksuzno izdanje u 200 primeraka koje je pre četvrt stoleća priredila pesnikova kćerka Agata – sada i ovde po prvi put pojavljuje na svetlosti svetskog književnog prostora! (Tekst ovog Pogovora pisan je početkom 1992, u vreme kad je bilo predviđeno štampanje Valerijevog „Slovara“, ali do tog izdanja, zbog opšteg stanja stvari, nije došlo. U međuvremenu pojavilo se italijansko izdanje i, sasvim nedavno, i novo francusko izdanje koje, iako sadrži opsežne i često nepotrebne komentare, kao i razne varijante pojedinih tekstova za pojedina slova, nije prevazišlo neposrednost i poetičnost pomenutog izdanja Valerijeve kćerke koje, prema tome, i dalje ostaje, za nas, jedini tekst koji sledimo).
Taj crtež, koji sam otkrio jednoga dana prelistavajući sa gospođom Agatom Ruar-Valeri one „valerijevske arhive` čiji ključevi se još uvek nalaze u njenim rukama, zaslužuje duga razmišljanja i posmatranja iz raznih uglova, što je jedan razlog više, pored njegove grafičke lepote, njegovog objavljivanja na prvoj stranici ovog izdanja. Čak bih rekao da taj likovno-grafički prilog čini nerazdvojnu celinu sa onim što opisuje; čitalac je tako u potpunosti, od samog početka, uveden u priču – to međutim nije slučaj s francuskim čitaocem u tom tek objavljenom izdanju upravo „zakinut` odsustvom tog grafičkog dvobojnog lista koji je poznati izdavač „Galimar“ nehajno složno u jednoj boji i sasvim izneverivši Valerijevu grafičku sliku! U ovom trenutku ću se zadržati samo na tome da iz kosmogonije grafičkih znakova „izvučem` taj logički deo crteža koji započinje upravo svojim naslovom… (Kolja Mićević)

Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije „Havas`. U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak propratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514. stihova), koju je pisao više od četiri godine: „Mlada Parka“ (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak.
Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936–45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara – jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu „Groblje kraj mora“: „Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova.“
Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i „slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno“, Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je – smatra Valeri – od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma.
Umro je u Parizu, 20. jula 1945. godine.

Shopping Cart