Ova knjižica pesničkih i proznih tekstova na temu Bahovih kantata, pokušaj je da se sleđenjem tog savršenog oblika “uhvati” i muzička i stvarna biografija Johana Sebastijana Baha — iako je nit
koja kao da razdvaja ta dva sveta ustvari nevidljiva, nepostojeća.
Za razliku od drugih dela koja pripadaju najraznovrsnijim rodovima (od solo muzike za violinu, klavsen ili orgulje, dočiste orkestarske muzike, kao Branderburški koncert ili Svite za orkestar), i koja su nastajala u posebnim, “izdvojenim” razdobljima njegovog života, i zavisno od toga gde je boravio, kantata je konstantni muzički oblik koji je “pratio” Baha od njegovih početaka do poslednjih uzdaha, u julu 1750.
Bah je celog života, posebno posled njih 25 godina u Lajpcigu, uporno tragao za jedinstvenom kantatom, mističnim prstenom kao “iskovanim” ljudskim glasom (kantata dolazi od glagola cantare, pevati) i svim bojama beskrajnog instrumentarija koji mu je bio na raspolaganju, koji je on obogatio i pripremio za velike nastavljače, Hajdna, Mozarta i Betovena. Ova knjižica želi da čitaoca neosetno pretvori u slušaoca Bahovih — i ne samo Bahovih! —kantata.
