Spiritisti, sa svojim stolovima i svojim ektoplazmama imaju tu veliku zaslugu što stavljaju pod njihovu istinski preteranu, jasnu i bezumnu formu ono što spiritualisti, ljudi od duša i od slobode, skrivaju od samih sebe pod imenima, koja ne obavezuju na ništa… Kad stolovi ne bi govorili…
Paul Valéry.
Šta se to zaista dogodilo tokom tri godine, 1853-1855, koliko su trajale te neobične seanse prizivanja duhova koje je, okružen svojima, izgubljen pred Okeanom, gotovo sva kodnevno obavljao veliki pesnik, ro manopisac i dramski autor, – Viktor Igo? Zabranivši štampanje tog dela za svoga života, Igo je taj »spiritistički scenario«, tu »Bibliju budućnosti« ostavio pamalo na nemilost nepouzdanim naslednicima koji, ionako pateći od strahovitog naslednog tereta kojim ih je pritisnuo, nisu u tim porukama hteli da vide ništa drugo do jedno od šarlatanstava više duž njegove, hteli to ili ne, okeanske sudbine! U beskrajnim tomovima Igoovih sabranih dela u Francuskoj ni dandanas ne štampaju ovo delo čiji nepobitni originali ipak počivaju u arhivima Nacionalne biblioteke. Još uvek je malo onih književnih posmatrača u Francuskoj koji mogu shvatiti koliko je to onostrano iskustvo bilo presudno za menjanje Igoovog ličnog stila i gledanja na pojave oba kosmosa čije je rubove, bačen u bespuće La Manša, ravnomerno doticao …
Kolja MIĆEVIĆ.
