Stele
One su spomenici svedeni na ploču od kamena, visoko dignutu, sa natpisom. One usecaju u nebo Kine svoja ravna čela. Ukazuju se neočekivano: na ru bovima drumova, u dvorištima hramova, pred grob nicama. Označavaju neki događaj, neku volju, neko prisustvo, prinuđuju na uspravan zastoj, s licem na spram njihovih lica. U poremećenom kolebanju Carstva, one jedino unose postojanost.
Epigraf i klesani kamen, eto čitave stele, tela i duše, potpunog bića. Ono što podupire ili nadvisuje samo je čisti i ponekad tašt ukras.
Postolje se svodi na ravan ili na zdepastu pira midu. Najčešće je to kornjača, pruženog vrata, opa sne brade, krivih šapa sabranih pod teretom. A životinja je zaista simbolična; njen čvrsti pokret i uzvišen stav. Izaziva divljenje svojom dugovečnošću: idući bez žurbe, vodi svoj život preko hiljadu godina. Ne treba smetnuti njenu moć da predskazuje svojom
krljušti čiji svod, slika nebeskog svoda, odražava sve njegove promene: kad se natrlja mastilom i vatrom mogu se, jasni kao pri dnevnom svetlu, unapred nazreti spokojni ili olujni nebeski predeli.
Piramidalno postolje je isto tako otmeno. Ono predstavlja veličanstvenu usklađenost elemenata: kandžasti talasi, u osnovi; zatim redovi šiljastih planina; zatim oblast oblaka i iznad svega prostor gde blista zmaj, nastamba Svemoćnih Mudraca. — Odatle se uzdiže stela.
